Radmila Manojlovic - intervju



Životna priča zvezde Granda Radmile Manojlović (21) iz sela Četereže kod Žabara po mnogo čemu podseća na bajku o Pepeljuzi. Ova devojka ostala je pre nekoliko godina bez majke i sav teret porodičnih obaveza preuzela je na sebe. Brine o kući, plaća račune, a ne libi se ni da u blatu do kolena peva po raznoraznim veseljima kako bi nezapoleni otac, mlađa sestra i ona mogli da prežive. Uz sve t, o uspešan je student Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu. Teret života i hod po trnju nisu je sprečili da stigne do zvezda "Granda". Radmila za Press otkriva da joj je životna želja da ispuni san pokojne majke i bude naslednica Dragane Mirković.

Život ti se iz korena promenio kada ti je majka preminula.

- Meni je majka umrla pre tri godine, kada sam imala 19 godina, i naravno da mi je to teško palo. Od tada je za mene počeo drugi život, sazrela sam preko noći, više nisam bila dete, nisam imala bezbrižno detinjstvo. Prvih par meseci nisam mogla da se družim sa ljudima i baš mi je bilo teško. Jedino sam se pronalazila u pesmi. Devet dana posle sahrane morala sam da pevam kako bih obezbedila novac za raznorazne daće. Dođu ljudi sa svih strana i moraš da obezbediš jelo i piće, ali tako je kod nas na selu. Niko me nije pitao da li hoću da pevam ili ne, jednostavno sam morala.

Završiću fakultet

 Od početka si bila sjajan đak. Kakvi su ti planovi u vezi sa školovanjem?


- Sebe vidim kao pevačicu. Bila sam đak generacije u svojoj školi i prisustvovala sam svečanom prijemu kod kralja Aleksandra na Belom dvoru. Volim da učim i ide mi. Ne bih nikog da potcenjujem, ali mnogo lošiji đaci od mene su završavali fakultete, pa što bih ja, kao još jedna u nizu pevačica, ostala sa samo osnovnom ili srednjom školom. E zbog toga sam upisala fakultet i završiću ga sigurno!


Šta si sve preuzela na sebe kako bi pomogla ocu?


- Bukvalno sve! Plaćanje skoro svih računa, sve kućne poslove, finansiranje sestrinog i mog školovanja...

 Život te baš nije nimalo mazio?


- Ni najmanje! Ali ako je to tako moralo da se desi, drago mi je što sam majku barem poznavala. Sećam se kada sam radila svirku za Novu 2004. godinu, a znala sam da je ona teško bolesna. Vratila sam se kući, sela sam pored nje i plakala. Kao da sam znala da će nešto loše da se desi. Pitala je zašto plačem. Rekla sam: "Mama, žao mi je što nisam bila sa tobom i što ne možemo više vremena da provodimo zajedno". Ona mi je rekla: "Radmila, nemoj da plačeš jer ti zarađuješ za ovu kuću. Da ne pevaš, ne bismo imali ništa!" Tih reči se setim uvek kada mi je teško.

 Kažeš da ti je pesma Silvane Armenulić "Rane moje, teške rane" autobiografska.


- Rane moje... Uh! Silvanu obožavam i pronalazim se u svim njenim tekstovima. Plačem dok je slušam.

 Šta još može da te rastuži?

- Rastuži me kad mom tati nije dobro, a u poslednje vreme mu nije baš najbolje. To me vrati ponovo na dane velike patnje. Kad god mi krene, uvek me nešto remeti. Nikako da kažem sebi: "E sad mi je konačno sve dobro".

 Otac ide na sve tvoje nastupe. Da li imaš neprijatnosti s obzirom na to da si veoma mlada?


- Pa možda mu zato i nije dobro. On je stariji čovek i to sve treba da izdrži. Imam neprijatnosti jer se neki ljudi ponašaju vrlo bezobrazno kada vide mladu pevačicu.

 Kako postižeš i da brineš o kući i da stigneš na nastupe i da studiraš...?

- Sve se može kad se hoće. Samo se treba dobro organizovati. Od ponedeljka do petka idem na fakultet. Još jedan ispit mi fali da upišem treću godinu. Nadam se da ću u oktobru. Pozdravljam profesorku ovim putem! (smeh)

 Osećaš li se ponekad kao Pepeljuga?

- Osećam se uvek kao Pepeljuga. U "Grandu" sam jedna, a kod kuće druga osoba. Pada mi često na pamet šta bi rekli ljudi, koji me znaju iz "Granda" kao uvek doteranu, kada bi došli kod mene kući i videli me kako usisavam, perem sudove, kuvam ručak ili blatnjavu pod nekim šatorom.

 Da li si našla svog princa?

- Postoji princ, ali ne bih o detaljima. Neka to ostane tajna, ne bih baš sve da otkrivam.

 Ministar Velimir Ilić se oduševio tobom i ti si bila njegov favorit kada je sa ostalim političarima bio u žiriju u jednoj od emisija. Da li bi pristala da mu pevač na uvce?

- Vrlo rado bih se odazvala njegovom pozivu ako bi pravio neko slavlje. Zašto da ne, ja sam tu kad me neko pozove. A što se tiče pevanja na uvce, ako bi to bilo u granicama pristojnosti i ništa bezobrazno, pevala bih! Mislim o njemu sve najbolje. Narodski čovek, sposoban i snalažljiv.

 Kako na tvoj uspeh reaguju u Četerežu?

- Selo je čudo! Rekli su mi davno da će mi ljudi sve oprostiti, pa i ako ubijem nekog, ali uspeh ne. Mnogi su zavidni i ljubomorni, ali ima onih koji me podržavaju.

 Očekuješ li pobedu u "Grandu"?

- Ne očekujem, ali je želim kao i svi. Svaki put spremim govor misleći da ću da ispadnem.

 Vidiš li sebe kao zvezdu?

- Odmalena želim da budem zvezda. Mislim da sam to zaslužila. Sećam se da sam majku na samrti pitala hoću li biti zvezda, a ona je odgovorila: "Bićeš". Mnogo to želim kako bi joj se odužila i ispunila njen san da budem nova Dragana Mirković.

www.pressonline.co.yu

Blog Widget by LinkWithin

  © Blogger template ProBlogger Template by Ourblogtemplates.com 2008

Blog Zvezde Granda

Back to TOP